Duhovnost uključuje prepoznavanje osećanja ili čula ili verovanja da postoji nešto veće od mene, nešto više here da budem čovek nego čulno iskustvo, i da je veća celina čiji smo deo kosmička ili božanska priroda.

Duhovnost znači saznanje da naši životi imaju značaj u kontekstu izvan, a prizemna svakodnevna egzistencija je na nivou bioloških potreba koje pokreću sebičnost i agresije. To znači da znamo da smo značajan deo svrsishodnog odvijanja Života u našem univerzumu.

Duhovnost uključuje istraživanje određenih univerzalnih tema – ljubavi, saosećanja, altruizma, života posle smrti, mudrosti i istine, uz saznanje da neki ljudi kao npr, sveci ili prosvetljeni pojedinci su dostigli i ispoljili više nivoe razvoja od običnog čoveka. Težeći ispoljavanju atributa takvih, inspirativni primeri često postaju važan deo putovanja kroz život za duhovno nastrojene ljude.

Otvaranje srca je suštinski aspekt istinske duhovnosti. U tom pogledu može se dovoditi u pitanje duhovna priroda mazohističkih religioznih praksi kao što je samo-bičevanje, koje se zasniva na verovanju u zlo svojstveno telu pre nego na bilo kakvu stvarnu vezu sa telom, a samim tim i saosećanje prema njemu. Ovo ilustruje činjenicu da religija ne služi uvek napretku duhovnog razvoja, može se skrenuti sa strane u prakse koje stvaraju ponos, osećanja superiornosti, itd., ili pak dovesti do toga da osoba zaglavi u nedostojnosti, krivica i stid – sve emocije koje leče psihijatri. Ukratko, religiju će osoba preuzeti na način koji neizbežno odražava njen sopstveni nivo razvoja i zrelosti.

Opšte je poznato da razvoj duhovnosti zahteva neku vrstu vežbanja ili discipline, da biste ostvarili „napredak“.

Kontemplativne prakse kao što su molitva i meditacija su uobičajeni imenitelj mnogih religija i temelj duhovnosti. Bez njih, lični rast je mnogo sporiji i nasumičan. Učitelj ili mentor je obično preporučen.

Duhovni razvoj često uključuje spontana dešavanja koja ne mogu biti naučno objašnjena, i to se može pripisati spoljnoj sili, na primer: blagodat, ili anđeoske ili božanske intervencije. Obraćenje Savla iz Tarsa na putu za Damask je jedan takav dramatičan primer. Razvoj možda neće biti trenutni događaj, ali se može desiti postepeno kada se prolazi kroz iskustvo teške bolesti, ili terminalne dijagnoze, kada se otkriva krhkost života, i čovek preispituje smisao svog života.

Da naručite knjige o duhovnosti, posetite sledeći link:

https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=swami&Grupa=1

Hvala.